Odmah da se zna , psi su moja ljubav, jer njih sam imala, mačku nisam nikad imala .Kažu da se mačku i ne može imati, da ona sama izabere vlasnika, e pa ja sam odabrala ovu mačku . Moja je.
Ta maca je obična maca lutalica, lijepa, pomalo divlja i živi na otoku. Svake noći spava na otiraču ispred vrata i kako su vrata staklena, čim vidi da je netko došao u prostoriju, diže se i metne šapicu na staklo. Ne znam da li tako pozdravlja ili moli hranu, tek znam da je hrane.U toku dana zna biti u blizini ili se maziti oko nogu, ali nikad se neda dodirnuti.
Maca, ko maca, došla iz svojih skitnji sa trbuhom. Trbuščić je sve više rastao, ali i dalje je spavala na istom mjestu, dizala šapice na staklo, umiljavala se radeći osmice oko nogu, prela.
Maca se omacila, ali ne u dvorištu i ne u blizini kuće gdje dolazi na spavanje i po hranu.
Tada ju je gazdarica ispitivala gdje su joj maleni.
I ta maca, pametna maca, shvatila je da će njene bebe biti sigurne ako ih donese. I donijela je u ustima jedno po jedno svoje malo mače.Sada su svi u dvorištu, maca doji malene i svako jutro ponavlja ritual, šapica na staklo, osim što sada dobija i kupovnu hranu za mačke, jer mačići sisaju. Preslatki su.
Nisam postala mačkoljubac, ali zato imam mačku, jednu pametnu macu koja živi na otoku, a ja u Zagrebu.
—————————————————
Ništa nije slučajno. Kada sam dovršila ovaj tekst stigao mi je na mob filmić mace i njenih mačića.
