Zašto sada bojaš nebo najljepšim bojama sunca i mora
kad zalasci ne navješćuju naša nova jutra ?
Zašto sada kad se više nema vremena,
kad smo potrošili svoje dane uludo ih dajući onima koji ih nisu zasluživali ?
Zašto sada nakon gubitaka i ugaslih vatri tražiti u njima toplinu,
kad već odavno iskre nema, kad je ostao samo pepeo i tek pokoji komadić ugljena ?
Zašto sada pitati zašto, kad su svi odgovori netočni i nevažni,
kad smo potrošili sve bonuse koje nam je život nudio ?
Možda jedino zato da shvatimo uzaludnost pitanja u uzaludnom trenutku najljepšeg akvarela.
