Ona ne voli breskve.
Jednostavno ne voli i nema to veze sa dlakavom korom.
Bila je mlada žena,prvi put trudnica i ginekolog joj na kontroli kaže da je bebica premala, ona otvorena prst i pol i da će sigurno pobaciti, ili s bebom neće nešto biti u redu.
Tog trenutka ugasilo se sunce, srušio joj se svijet.
Još joj je nešto pričao, nije zapamtila osim da bi bilo dobro da jede breskve.
Idući iz ambulante prolazila je kraj voćarnice i kupila breske.
Nosila ih je u papirnatoj vrečici stisnutoj na grudima.. valjda ja joj srce ne iskoći iz grudi.
Suze su se skupljale, duša je plakala, a onda je počela glasno plakati, hodajući ulicom , sa tim breskvama, prema svojoj kući.
Ali, Bog uvijek ima rezervni plan i preko poznatih dođe do divnog ginekologa u Petrovoj, kojemu su rekli zašto dolazi , koji ju je umirio ,a njenu bebicu zvao “moj cvrčak “.
Rodila je u Petrovoj , a njen cvrčak je bio 3850 g , 51cm dugačak i dobio 10/10.
Prošle su godine , ali ona od onda ne voli breskve, ali se zato često pomoli za dušu dobrog ginekologa , dobrog čovjeka iz Petrove.
Ona ne voli breskve.
Nisu breskve krive, ali ne bih ih ni ja voljela.
