Koga ja to lažem
kad govorim da je u meni mir,
kad osjećam nemir u kostima
drhtaje u želucu, plavo zelene munje u srcu ?
Koga ja to lažem
kad govorim da mi nije stalo,
a stalo mi,
stalo do pogleda, dodira, udisaja,
stalo do pjesme, priče, viđenja,
do tvog povratka sebi, meni, nama.
Koga ja to lažem
kad te prešućujem
kad ne izgovaram tvoje ime,
kad se pravim da te ne trebam,
kad čuvam mjesto za tebe ?
Ma, koga ja to lažem
kad si u svakom mom nemiru,
kad stanuješ u meni i mojim snovima,
kad te trebam poput disanja,
kad svaka moja trepavica izvikuje tvoje ime,
kad si zauzeo sva mjesta u meni,
kad bez tebe više ne znam, ne mogu, ne želim
i kad zbog tebe lažem sebe
govoreći da te ne volim ?
